Evanðelje po Marku, 7

1. Skupe se oko njega farizeji i neki od pismoznanaca koji doðoše iz Jeruzalema.

2. I opaze da neki njegovi uèenici jedu kruh neèistih, to jest neopranih ruku.

3. A farizeji i svi Židovi ne jedu ako prije temeljito ne operu ruke; drže se predaje starih.

4. Niti s trga što jedu ako prije ne operu. Mnogo toga još ima što zbog predaje drže: pranje èaša, vrèeva i lonaca.

5. Zato farizeji i pismoznanci upitaju Isusa: "Zašto tvoji uèenici ne postupaju po predaji starih, nego neèistih ruku blaguju?"

6. A on im reèe: "Dobro prorokova Izaija o vama, licemjeri, kad napisa: Ovaj me narod usnama èasti, a srce mu je daleko od mene.

7. Uzalud me štuju nauèavajuæi nauke - uredbe ljudske.

8. Napustili ste zapovijed Božju, a držite se predaje ljudske."

9. Još im govoraše: "Lijepo! Dokidate Božju zapovijed da biste saèuvali svoju predaju.

10. Mojsije doista reèe: Poštuj oca svoga i majku svoju. I: Tko prokune oca ili majku, smræu neka se kazni.

11. A vi velite: 'Rekne li tko ocu ili majci: Pomoæ koja te od mene ide neka bude 'korban', to jest sveti dar',

12. takvome više ne dopuštate ništa uèiniti za oca ili majku.

13. Tako dokidate rijeè Božju svojom predajom, koju sami sebi predadoste. I još štošta tomu slièno èinite."

14. Tada ponovno dozove mnoštvo i stane govoriti: "Poslušajte me svi i razumijte!

15. Ništa što izvana ulazi u èovjeka ne može ga oneèistiti, nego što iz èovjeka izlazi - to ga oneèišæuje.

16. Tko ima uši da èuje, neka èuje!"

17. I kad od mnoštva uðe u kuæu, upitaše ga uèenici za prispodobu.

18. I reèe im: "Tako? Ni vi ne razumijete? Ne shvaæate li da èovjeka ne može oneèistiti što u nj ulazi

19. jer mu ne ulazi u srce, nego u utrobu te izlazi u zahod?" Tako on oèisti sva jela.

20. Još dometnu: "Što iz èovjeka izlazi, te oneèišæuje èovjeka.

21. Ta iznutra, iz srca èovjeèjega, izlaze zle namisli, bludništva, kraðe, ubojstva,

22. preljubi, lakomstva, opakosti, prijevara, razuzdanost, zlo oko, psovka, uznositost, bezumlje.

23. Sva ta zla iznutra izlaze i oneèišæuju èovjeka."

24. Odande otiðe u kraj tirski. I uðe u neku kuæu. Htio je da nitko ne sazna, ali se nije mogao sakriti,

25. nego odmah doèu žena koje kæerkica imaše duha neèistoga. Ona doðe i pade mu pred noge.

26. A žena bijaše Grkinja, Sirofenièanka rodom. I moljaše ga da joj iz kæeri istjera zloduha.

27. A on joj govoraše: "Pusti da se prije nasite djeca! Ne prilièi uzeti kruh djeci i baciti ga psiæima."

28. A ona æe mu: "Da, Gospodine! Ali i psiæi ispod stola jedu od mrvica djeèjih."

29. Reèe joj: "Zbog te rijeèi idi, izišao je iz tvoje kæeri zloduh."

30. I ode kuæi te naðe dijete gdje leži na postelji, a zloduh je bio izišao.

31. Zatim se ponovno vrati iz krajeva tirskih pa preko Sidona doðe Galilejskom moru, u krajeve dekapolske.

32. Donesu mu nekoga gluhog mucavca pa ga zamole da stavi na nj ruku.

33. On ga uzme nasamo od mnoštva, utisne svoje prste u njegove uši, zatim pljune i dotakne se njegova jezika.

34. Upravi pogled u nebo, uzdahne i kaže mu: "Effata!" - to æe reæi: "Otvori se!"

35. I odmah mu se otvoriše uši i razdriješi spona jezika te stade govoriti razgovijetno.

36. A Isus im zabrani da nikome ne kazuju. No što im je on više branio, oni su to više razglašavali

37. i preko svake mjere zadivljeni govorili: "Dobro je sve uèinio! Gluhima daje èuti, nijemima govoriti!"