Evanðelje po Luki, 10

1. Nakon toga odredi Gospodin drugih sedamdesetdvojicu uèenika i posla ih po dva pred sobom u svaki grad i u svako mjesto kamo je kanio doæi.

2. Govorio im je: "Žetva je velika, ali radnika malo. Molite dakle gospodara žetve da radnike pošalje u žetvu svoju.

3. Idite! Evo, šaljem vas kao janjce meðu vukove.

4. Ne nosite sa sobom ni kese, ni torbe, ni obuæe. I nikoga putem ne pozdravljajte.

5. U koju god kuæu uðete, najprije recite: 'Mir kuæi ovoj!'

6. Bude li tko ondje prijatelj mira, poèinut æe na njemu mir vaš. Ako li ne, vratit æe se na vas.

7. U toj kuæi ostanite, jedite i pijte što se kod njih naðe. Ta vrijedan je radnik plaæe svoje. Ne prelazite iz kuæe u kuæu."

8. "Kad u koji grad uðete pa vas prime, jedite što vam se ponudi

9. i lijeèite bolesnike koji su u njemu. I kazujte im: 'Približilo vam se kraljevstvo Božje!'

10. A kad u neki grad uðete pa vas ne prime, iziðite na njegove ulice i recite:

11. 'I prašinu vašega grada, koja nam se nogu uhvatila, stresamo vam sa sebe! Ipak znajte ovo: Približilo se kraljevstvo Božje!'

12. Kažem vam: Sodomcima æe u onaj dan biti lakše negoli tomu gradu."

13. "Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se u Tiru i Sidonu zbila èudesa koja su se dogodila u vama, odavna bi veæ, sjedeæ u kostrijeti i pepelu, èinili pokoru.

14. Ali Tiru i Sidonu bit æe na Sudu lakše negoli vama.

15. I ti Kafarnaume! Zar æeš se do neba uzvisiti? Do u Podzemlje æeš se strovaliti.

16. Tko vas sluša, mene sluša; tko vas prezire, mene prezire. A tko mene prezire, prezire onoga koji mene posla."

17. Vratiše se zatim sedamdesetdvojica radosni govoreæi: "Gospodine, i zlodusi nam se pokoravaju na tvoje ime!"

18. A on im reèe: "Promatrah Sotonu kako poput munje s neba pade.

19. Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj sili neprijateljevoj i ništa vam neæe naškoditi.

20. Ali ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego radujte se što su vam imena zapisana na nebesima."

21. U taj isti èas uskliknu Isus u Duhu Svetom: "Slavim te, Oèe, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima. Da, Oèe! Tako se tebi svidjelo.

22. Sve mi preda Otac moj i nitko ne zna tko je Sin - doli Otac; niti tko je Otac - doli Sin i onaj kome Sin hoæe da objavi."

23. Tada se okrene uèenicima pa im nasamo reèe: "Blago oèima koje gledaju što vi gledate!

24. Kažem vam: mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i èuti što vi slušate, ali nisu èuli!"

25. I gle, neki zakonoznanac usta i, da ga iskuša, upita: "Uèitelju, što mi je èiniti da život vjeèni baštinim?"

26. A on mu reèe: "U Zakonu što piše? Kako èitaš?"

27. Odgovori mu onaj: Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svoga, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i svoga bližnjega kao sebe samoga!"

28. Reèe mu na to Isus: "Pravo si odgovorio. To èini i živjet æeš."

29. Ali hoteæi se opravdati, reèe on Isusu: "A tko je moj bližnji?"

30. Isus prihvati i reèe: "Èovjek neki silazio iz Jeruzalema u Jerihon. Upao meðu razbojnike koji ga svukoše i izraniše pa odoše ostavivši ga polumrtva.

31. Sluèajno je onim putem silazio neki sveæenik, vidje ga i zaobiðe.

32. A tako i levit: prolazeæi onuda, vidje ga i zaobiðe.

33. Neki Samarijanac putujuæi doðe do njega, vidje ga, sažali se

34. pa mu pristupi i povije rane zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga posadi na svoje živinèe, odvede ga u gostinjac i pobrinu se za nj.

35. Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostionièaru i reèe: 'Pobrini se za njega. Ako što više potrošiš, isplatit æu ti kad se budem vraæao.'"

36. "Što ti se èini, koji je od ove trojice bio bližnji onomu koji je upao meðu razbojnike?"

37. On odgovori: "Onaj koji mu iskaza milosrðe." Nato mu reèe Isus: "Idi pa i ti èini tako!"

38. Dok su oni tako putovali, uðe on u jedno selo. Žena neka, imenom Marta, primi ga u kuæu.

39. Imala je sestru koja se zvala Marija. Ona sjede do nogu Gospodinovih i slušaše rijeè njegovu.

40. A Marta bijaše sva zauzeta posluživanjem pa pristupi i reèe: "Gospodine, zar ne mariš što me sestra samu ostavila posluživati? Reci joj dakle da mi pomogne."

41. Odgovori joj Gospodin: "Marta, Marta! Brineš se i uznemiruješ za mnogo,

42. a jedno je potrebno. Marija je uistinu izabrala bolji dio, koji joj se neæe oduzeti."