Knjiga o Jobu, 32

1. Ona tri èovjeka prestadoše Jobu odgovarati, jer je on sebe smatrao nevinim.

2. Nato se rasrdi Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, od plemena Ramova: planu gnjevom na Joba zato što je sebe držao pravednim pred Bogom;

3. a planu gnjevom i na tri njegova prijatelja jer nisu više našli ništa što bi odgovorili te su tako Boga osudili.

4. Dok su oni govorili s Jobom, Elihu je šutio, jer su oni bili stariji od njega.

5. Ali kad vidje da ona tri èovjeka nisu više imala odgovora u ustima, planu od srdžbe.

6. I progovorivši, Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, reèe: "Po godinama svojim još mlad sam ja, a u duboku vi ste ušli starost; bojažljivo se zato ja ustezah znanje svoje pokazati pred vama.

7. Mišljah u sebi: 'Govorit æe starost, mnoge godine pokazat æe mudrost.'

8. Uistinu, dah neki u ljudima, duh Svesilnog mudrim èini èovjeka.

9. Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uèi.

10. Zato vas molim, poslušajte mene da vam i ja znanje svoje izložim.

11. S pažnjom sam vaše besjede pratio i razloge sam vaše saslušao dok ste tražili što æete kazati.

12. Na vama moja sva bijaše pažnja, al' ne bi nikog da Joba pobije ni da mu od vas tko rijeè opovrgne.

13. Nemojte reæi: 'Na mudrost smo naišli! Bog æe ga pobit jer èovjek ne može.'

14. Nije meni on besjedu upravio: odvratit mu neæu vašim rijeèima.

15. Poraženi, otpovrgnut ne mogu, rijeèi zapeše u grlu njihovu.

16. Èekao sam! Al', gle, oni ne zbore. Umukoše, ni rijeè više da kažu!

17. Na meni je da progovorim sada, znanje æu svoje i ja izložiti.

18. Rijeèi mnoge u meni naviru dok iznutra moj duh mene nagoni.

19. Gle, nutrina mi je k'o mošt zatvoren, k'o nova æe se raspuæi mješina.

20. Da mi odlane, govorit æu stoga, otvorit æu usne i odvratit' vama.

21. Nijednoj strani priklonit se neæu niti laskat ja namjeravam kome.

22. Laskati ja ne umijem nikako, jer smjesta bi me Tvorac moj smaknuo.