Izaija, 21

1. Proroštvo primorskoj pustinji. Kao što vihori, hujeæi nad Negebom, dolaze iz pustinje, kraja strahotna

2. - otkri mi se u strašnom viðenju - tako pljaèkaš pljaèka, pustošnik pustoši. "Navali, Elame, opsjedni, Medijo! Dokrajèit æu sve jauke."

3. Zato bedra moja probadaju grèevi; bolovi me spopadaju k'o trudovi porodilju; od smuæenosti ogluših, od straha obnevidjeh.

4. Srce mi dršæe, groza me obuze, sumrak za kojim èeznuh postade mi užas.

5. Postavljaju stol, prostiru stolnjak, jede se i pije ... Ustajte, knezovi, mažite štit!

6. Jer Gospod mi ovako reèe: "Idi, postavi stražara! Što vidi, nek' javi.

7. Vidi li konjanike, jahaèe udvojene, jahaèe na magarcima, jahaèe na devama, neka dobro pazi s pažnjom napetom!"

8. A stražar viknu: "Povazdan, Gospodaru, stojim na stražarnici, èitavu noæ na straži prostojim."

9. I gle, dolaze konjanici, jahaèi udvojeni. Oni mi viknuše, oni rekoše: "Pade, pade Babilon! Svi kipovi njegovih bogova o zemlju se razbiše."

10. Omlaæeno žito, èedo gumna moga, što èuh od Jahve nad Vojskama, Boga Izraelova, objavih vam!

11. Proroštvo o Edomu. Vièu mi iz Seira: "Stražaru, koje je doba noæi? Stražaru, koje je doba noæi?"

12. Stražar odgovori: "Dolazi jutro, a zatim opet noæ. Hoæete li pitati, pitajte, vratite se, doðite!"

13. Proroštvo o Arapima. U šikarama pustinjskim poèivate, dedanske karavane.

14. Vodu iznesite pred žedne, stanovnici zemlje temske, iziðite s kruhom pred bjegunca.

15. Pred maèevima bježe oni, pred maèem trgnutim, pred lukom zapetim, pred bojem žestokim.

16. Da, ovako mi reèe Gospod: "Još jedna godina, godina nadnièarska, i nestat æe sve slave Kedrove.

17. A od mnogobrojnih strijelaca meðu hrabrim sinovima Kedrovim malo æe ih ostati." Tako je govorio Jahve, Bog Izraelov.