Zaharija, 2

1. Podigoh oèi i vidjeh. I gle: èetiri roga.

2. Upitah anðela koji je govorio sa mnom: "Što je ovo?" On mi odgovori: "To su rogovi koji su raznijeli Judu, Izraela i Jeruzalem."

3. Onda mi Jahve pokaza èetiri kovaèa.

4. A ja upitah: "Što su došli ovi raditi?" On mi odgovori: "Ono su rogovi koji su raznijeli Judu te se nitko više ne usuðuje diæi glavu; a ovi su došli da ih zastraše i da slome rogove narodima koji podizahu rog na zemlju Judinu kako bi je raznijeli."

5. Podigoh oèi i vidjeh. I gle: èovjek, a u ruci mu mjeraèko uže.

6. Upitah ga: "Kamo ideš?" Odgovori mi: "Da izmjerim Jeruzalem i da vidim koliko je širok a koliko dug."

7. I gle, anðeo koji je govorio sa mnom stajaše nepomièno, a drugi mu iziðe u susret

8. i reèe mu: "Trèi, reci onome mladiæu ovako: Jeruzalem æe biti kao otvoren grad radi mnoštva ljudi i stoke koji æe biti u njemu.

9. A ja æu mu - rijeè je Jahvina - biti ognjen zid unaokolo i Slava njegova sred njega."

10. "Hej! Hej! Bježite iz zemlje sjeverne" - rijeè je Jahvina - "jer u sva èetiri vjetra nebeska razasuo sam vas" - rijeè je Jahvina!

11. "Hej, Sione, koji živiš kod kæeri babilonske, spasi se!"

12. Ovako govori Jahve nad Vojskama, èija me Slava izaslala k narodima koji su vas opljaèkali: "Tko vas dira, dira mi zjenicu oka.

13. Gle, ruku dižem na njih da plijenom budu svojim robovima." Znat æete tako da me posla Jahve nad Vojskama!

14. "Klièi i raduj se, kæeri sionska, jer evo, dolazim usred tebe prebivat' - rijeè je Jahvina.

15. U onaj dan mnogi æe narodi uz Jahvu prionuti i bit æe narod moj, a ja æu prebivati usred tebe." Znat æeš tako da me tebi posla Jahve nad Vojskama.

16. I Judeja æe biti baština Jahvina, njegov dio u Svetoj zemlji, i on æe opet izabrati Jeruzalem.

17. Tiho, ljudi svi, pred Jahvom, jer, evo, on ustaje iz svetoga Prebivališta svojega!