1 Druge godine kraljevanja Ahasvera Velikoga, na prvi dan Nisana, Mordokaj, sin Jaira, sina Šimejeva, sina Kišova, iz Benjaminova plemena, usni san.
2 Mordokaj je bio Židov koji je živio u gradu Suzi, ugledan èovjek, èinovnik na kraljevu dvoru;
3 bio je jedan od onih zarobljenika što ih je Nabukodonozor, babilonski kralj, protjerao iz Jeruzalema zajedno s Jekonijom, judejskim kraljem.
4 Ovo je njegov san. Evo: krikovi i buka, grmljavina i potres; pometenost na zemlji.
5 Zatim: dva golema zmaja, oba spremna za borbu, brekæu snažno.
6 Na to brektanje svaki se narod pripremi za vojnu kako bi se borio protiv naroda pravednih.
7 Bio je dan mraka i tame, jada i peèali, èemera i velike pometenosti na zemlji.
8 Sav narod pravednih, smuæen od straha pred vlastitim nesreæama, spremi se na propast i zavapi k Bogu.
9 Od toga njihova vapaja neki malen izvor poraste u golemu rijeku, obilatu vodom.
10 Ogranu svjetlo i sunce te se poniženi uzvisiše i proždriješe moæne.
11 Mordokaj, koji je usnio taj san i nazrijevao što Bog kani uèiniti, pošto se probudi, zadrža to u srcu trudeæi se do noæi da svakoj pojedinosti dokuèi znaèenje. i Tarom, dvojicom kraljevih eunuha koja su èuvala dvor.
13 Slušao je njihove razgovore. I proniknuv jednom njihove osnove, otkri da su se spremali podiæi ruke na kralja Ahasvera, pa ih prokaza kralju.
14 A kralj podvrgnu ispitivanju oba eunuha, koji, pošto su priznali, bijahu usmræeni.
15 Kralj odredi da se zapišu ti dogaðaji da bi se saèuvao spomen na njih, a opisa ih i Mordokaj.
16 Kralj zbog toga imenova Mordokaja dostojanstvenikom u kraljevskoj palaèi i obdari ga poklonima.
17 Ali Haman Hamdatin, Agaðanin, koji bijaše u èasti kod kralja, nastojaše da naudi Mordokaju i njegovu narodu zbog dvaju kraljevih eunuha.
Luvut: